О књизи: 1936 / Осетио је да је у возу био напад, знао је шта то значи. Однекуд са стране дизел локомотиве допирао је крик детектива железничке полиције: „На уво и на сунце, децо, на уво и на сунце!“ Скитнице су падале као грашак из воза. Чуо их је како вриште и псују у мраку. У међувремену, воз је пузао поред. Увек су користили ову технику у теретним возовима: дозвољавали су скитницама да се попну у вагоне на станици, на споредним коловозима, али их тамо нису ухватили, иначе би се то претворило у глупу игру жмурке између два-три полицајца и двојице. или триста скитница. Не, поступили су много паметније. Оставили су зечеве на миру, а затим сачекали да воз пређе неколико миља. Тада су возачу рекли да успори како би момци мирно искочили. Али већ им је било тешко да се попну назад, пошто је воз убрзавао. Онда су пандури прочешљали цео воз и отресли зечеве из кола, као гусенице са гране. И два минута касније сви су се нашли у јарку поред пута - гомила љутих, одрпаних мушкараца. На отвореном, близу насипа, на пустом месту. Скитнице су познавале правила игре, али су увек псовале и увек се изненадиле, као да им се ово први пут десило.